Projekcija pobednika izbora u SAD moguća u naredna dva dana

Glasovi na predsedničkim izborima u SAD još se broje, a projekcija da li je pobedio republikanac Donald Tramp ili demokrata Džozef Bajden trebalo bi da bude moguća u naredna dva dana.

Pobednik predsedničkih izbora još nije poznat pošto je razlika izmedju Trampa i Bajdena mala, a u nekim saveznim državama još traje brojanje glasova pristiglih putem pošte, kako je glasalo više od 65 miliona birača.

Takodje, neke savezne države su propisale da su važeći i listići koji poštom stignu nakon izbornog dana, a oni se moraju sačekati zbog tesnog rezultata i mogućeg uticaja na ishod izbora.

Severna Karolina je odlučila da će biti važeći svaki glas koji stigne do 12. novembra, pod uslovom da je poslat najkasnije u danu izbora, dok Pensilvanija prima listiće do 6. novembra, trećeg dana posle izbora.

Američki istraživač javnog mnjenja Džon Zogbi (John Zogby) rekao je da će projekcije pobednika u najboljem slučaju biti u noći četvrtak na petak po centralnoevropskom vremenu, ali da to nije naročito realno.

“Mnogo glasova još treba prebrojati, očekujemo da će proces u Pensilvaniji, gde je ostalo milion listića, prilično dugo trajati. Realniji scenario je da ćemo imati projekciju pobednika u petak ili subotu”, rekao je Zogbi u okviru onlajn programa Centra Stejt departmenta za inostrane medije (Foreign Press Center, FPC).

Zogbi je medjutim dodao da će u nekim državama potom uslediti ponovno brojanje glasova i eventualne žalbe pred sudom.

“Ako ne bude osporavanja rezultata izbora pred sudom, onda ćemo krajem nedelje znati ko je predsednik SAD. Ali to je veoma neverovatno, pošto je Tramp rekao da će podneti žalbe Vrhovnom sudu SAD ako bude gubitnik”, naveo je osnivač konsalting kompanije Zogbi stratidžiz (Zogby Strategies).

On je kazao da “ne bi bio iznenadjen” kada bi na isti način postupio i Bajden, u slučaju da izgubi izbore.

“Na obe strane postoji odredjen broj ljudi koji nisu spremni da prihvate pobedu protivnika. Uprkos Bajdenovoj ličnosti, oko njega ima ljudi koji neće obeshrabriti osporavanje glasova pred Vrhovnim sudom”, rekao je Zogbi u okviru programa FPC “Virtuelna novinarska tura”.

On je naveo da zbog tesnog rezultata u više saveznih država treba očekivati ponovno brojanje glasova, što će proglašenje pobednika odložiti za još nekoliko dana.

“Potom, kako je Tramp obećao, biće žalbi pred Vrhovnim sudom zbog samog postojanja i brojanja mnogih glasova poslatih poštom, što potencijalno i verovatno dovodi do haosa”, dodao je Zogbi.

On je rekao da u Ustavu SAD “jasno piše” da su izborni zakoni i procedure u nadležnosti saveznih država i da se Vrhovni sud može umešati “jedino kada postoji kršenje nečijih prava”.

Dodaje da za sada “ne razume šta bi bila pravna ili ustavna osnova” za učešće Vrhovnog suda u izbornom procesu.

“Ne vidim kako su u ovom slučaju nečija prava prekršena glasovima koji su stigli posle izbornog dana. Ako zakon kaže da je važeći glas koji dodje tri dana kasnije, ne razumem čija se prava time krše. Imamo hiljade Amerikanaca koji žive u inostranstvu (i glasaju odatle), imamo ljude koji godinama glasaju poštom, i ti glasovi dolaze kasno i oni se normalno broje”, kazao je Zogbi.

Naveo je da su “očevi osnivači” SAD bili “potpuno jasni” u Ustavu, ali je dodao da “nije advokat” i da “nije plaćen da nadje način” za osporavanje zakona.

“Opasno je i proizvoljno da se zabrane ili ospore glasovi koji dolaze posle izbornog dana, naročito kad je savršeno jasno da je većina tih glasova za kandidata demokrata”, dodao je američki stručnjak.

On je rekao da bilo koja strana može da traži ponovno brojanje glasova, a da u nekim državama postoji obaveza automatskog ponovnog brojanja kada je razlika izmedju kandidata mala. Dodao je da očekuje ponovno brojanje glasova u nekoliko država.

Zogbi je kazao da su se SAD ove godine prvi put od 1850-ih, od vremena uoči Gradjanskog rata, suočile sa osporavanjem legitimiteta izbora.

“U pitanje je doveden legitimitet izbora, jedan kandidat osporava legitimitet naše demokratije. Demokratija ne može da funkcioniše ako neko ko izgubi kaže da ne prihvata poraz”, naveo je.

Ocenio je da u nestabilnoj situaciji, u vreme aktivnosti militantnih grupa ili antirasističkog pokreta “Crni životi su važni”, “ne treba dolivati ulje na vatru”.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi “dobija” sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.

Prema agenciji Asošiejted pres, Bajden je do sada pobedio u 22 od 50 saveznih država i Distriktu Kolumbija i “osvojio” 264 elektora, čime je došao nadomak pobede. Tramp je dobio u 23 savezne države i “skupio” 214 elektorskih glasova.

Pobednik još nije poznat u pet saveznih država, Pensilvaniji (nosi 20 elektora), Džordžiji (16), Severnoj Karolini (15), Nevadi (6) i Aljaski (3).

Kako je za pobedu potrebna podrška 270 od 538 elektora, Bajden za ulazak u Belu kuću treba da osvoji samo jednu od tih pet država.

Bajden ima veće izglede u Pensilvaniji i Nevadi, dok je pobeda Trampa očekivana u Džordžiji i Severnoj Karolini, a neupitna na Aljaski.

U Pensilvaniji, posle 88 odsto obradjenih glasova, Tramp vodi sa 50,3 odsto, dok Bajden ima 48,5 odsto. Bajden ima veće izglede da osvoji Pensilvaniju, jer medju preostalim glasovima, poslatim poštom, kandidat demokrata ima ubedljivu prednost.

Bajden je u prednosti u Nevadi, gde posle 75 odsto obradjenih glasova ima 49,3 odsto, dok je Tramp dobio 48,7 odsto.

U Džordžiji, gde je obradjeno 99 odsto glasova, Tramp vodi sa 49,5 odsto, dok Bajden ima 49,2 odsto.

Tramp vodi i u Severnoj Karolini, gde posle obradjenih 94 odsto glasovaima 50,1 odsto, dok Bajden ima 48,7 odsto.

Izvor: Beta

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *