Pročitajte, zamislite se, zaplačite ako treba: Imam 34 godine i život me nije ničemu naučio!

Koliko puta ste potrošili novac koji nemate?

Koliko puta ste potrošili vreme koje vam je trebalo?

Koliko puta ste dali sebe kada niste imali sebe da date?

Koliko puta ste ubili malo sebe da biste bili tu za druge?

Imam 34 godine i celi život sam tražila nekoga da bude uz mene.

Celi život sam radila i moguće i nemoguće stvari kako bih dobila naklonost, pažnju i vreme drugih ljudi.

Imam 34 godine i totalno sam promašen slučaj jer tuđe reči upućene meni mogu da me slome.

Imam 34 godine i do unazad par godina sam se plašila sama.

Kao ulični pas ostajala sam i kada sam bila “šutirana“. Vraćala sam se onima za koje sam verovala da treba da me vole i da bez njih neću moći.

Imam 34 godine i nedostaje mi moj tata. Još uvek mi je potrebno svega tri sekunde da se rasplačem ispred njegovog groba. Imam 34 godine i još uvek ponekad sanjam kako se vratio kući.

Imam 34 godine, svoj novac i stan, a i dalje mrzim da idem sama u prodavnicu.

Imam 34 godine i dalje mislim da moram da kupim sve što se od mene traži.

Da moram da spasim sve.

Imam 34 godine i život me ni u čemu nije poštedeo.

Imam 34 godine i ne umem da vidim da sve i jesam sama. Da su svi ti ljudi koji su stojali bili samo posmatrači. Vrlo glasni. Koji su galamili kada ti je trebala tišina da se koncentrišeš.

Imam 34 godine i X puta sam stala ispred većih i jačih želeći da ja njih štitim. Nekada su tražili. Nekada nisu.

Imam 34 godine i živim tuđi život. U kojem je sve tuđe. U kojem želim da ljudi uzvrate ono što radim za njih. A oni to rade mnogo ređe.

Imam 34 godine i uzdišem previše.

Imam 34 godine i toliko praznina koje popunjavam stvarima, lažnim osmesima i ovim redovima.

Imam 34 godine i toliko praznina koje popunjavam lajkovima. Aplauzima. Ispraznim stvarima.

Imam 34 godine i otkada je moja baka ostarila, niko me nije štitio. Odmenio.

Imam 34 godine i izgledam zdravo. Izgledam kao da imam sve. Izgleda, a unutra je milion rana iz kojih krvarim. Koje sam sama sebi nanela, jer sam stajala ispred svih. Za sve. I iza sebe.

Imam 34 godine i red ljudi koji stoje ispred mene.

Imam 34 godine i živela sam za druge.

No, nekako dođe taj dan kad ustaneš. Probudiš se. I kažeš neću više.

I kažeš budite vi ispred mene dok ja odmorim.

Kažeš dalje ne može.

Kažeš neću i ne želim.

Imam 34 godine i odlučila sam da kažem – dosta je!

Nemojte dozvoliti ljudima da upravljaju vašim životima. Nemojte dozvoliti ljudima da manipulišu vašim osećanjima.

Život koji imaš nisi dužan nikom, jer niko od nas nije birao da bude rođen.

Nemaš ni reprizu, ni undo, ni drugu priliku. Samo ovo što je ispred tebe.

Ti biraš kako ćeš i kuda.

Hoćeš li za svojim srcem hrabro ili ćeš se osvrtati?

(Stil.kurir.rs/Lolamagazin)

Izvor: Kurir

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *