Proćerdani ples duša

Zapitam se ponekad kako li je, boli li je štogod, o čemu razmišlja i koju knjigu trenutno čita. Ali pošto smo više vremena proveli gradeći zid između nas nego odnos, odlučujem da svoje pitanje zadržim za sebe, da ga ne prebacujem preko tog zida i budim duhove prošlosti.

Nemam više ni broj koji bih mogao da pozovem, na koji bih mogao poruku da pošaljem sve i da hoću, niti se sećam broja stana na koji bih mogao da pozvonim u zgradi gde možda i dalje živi. Umesto da zaista išta pitam, odlučim se da joj u sebi poželim da bude dobro, a da ja, sa nadanjem da postoji neki kosmički repetitor koji prenosi dobronamernost, nastavim dalje sa življenjem. Bez nje.

Mi smo jedan proćerdani ples duša. Jedan nedovršeni nacrt dveju prožimajućih duša koje su se razumele, ali nisu umele. Da se izraze, da se objasne, da se usaglase. Koje su trebale jedna drugu, ali od ega nisu uspele da se zagrle. Koje su posegle jedna ka drugoj, ali se nisu dokučile. Mi smo jedna nedovršena priča koja verovatno nije ni započeta kako treba. Koja je imala samo par lepih rečenica na sredini, u kojima je bila i pokoja psovka i pokoji zagrljaj. Eto to smo.

Nađemo se ponekad na istom mestu. Ne znam da li slučajno ili greškom jer se u tim trenucima gustina i temperatura vazduha oko mene promene. Kao da u tom ne javljanju i izbegavanju da nam se pogledi susretnu najviše damo na značaju jedno drugom. Ignorisanje, umesto “Ćao!”. Nađemo se u istom prostoru iako smo jedno drugo izgubili…

Siguran sam da postoji razlog što smo se sreli, a siguran sam i da postoji razlog zašto smo se rastali. Sreli smo se da bih saznao kako dve duše umeju da se zavole i prepoznaju uprkos umu i telima, uprkos svetu i okruženju, a rastali smo se da bi moja duša saznala da se može preživeti i bez duše koju je zavolela…

Možda sve ovo nije toliko niti o meni niti o njoj, koliko je o životu. O susretima i rastancima, o putovanju i vraćanju, mestu polaska i destinaciji. O početku i kraju. O našim iznutricama koje mirišu na dečju neiskvarenost a teško opstaju u iskvarenoj spoljašnjosti. O slabostima da spasemo nešto lepo i jačinama da istrajemo u nečemu što boli.

Možda je…

A možda je samo priča o dvoje ljudi dovoljno nedovoljnih jedno drugom.

Samo budi srećna.

Francuski topli sendvič (Croque madame)

foto: Promo

Priprema:

U šerpi istopite kašiku margarina i dodajte kašiku brašna. Mešajte dok se brašno prži nekoliko minuta na tihoj vatri. Ulijte trećinu mleka i nastavite mešanje uz postepeno dodavanje. Kuvajte bešamel sos dok se ne zgusne i proključa. U to zatim umešajte senf, so i biber.

Promešajte i ostavite sa strane.

Rernu zagrejte na 180°C. Svako parče hleba premažite margarinom sa jedne strane. Jedan sendvič sastojaće se od tri parčeta tosta.

Na prvi tost stavite kašiku bešamela, zatim meso po izboru i preko mesa malo narendanog sira. Preklopite drugim tostom pa ponovite postupak. Kada preko toga stavite stavite i treći tost premažite ga samo bešamelom i pospite sirom. Ponovite isto sa preostalim hlebom. Na kraju dobićete 4 sendviča na tri nivoa.

Stavite sendviče u tepsiju, pa u rernu i pecite 10-15 minuta dok se sir ne istopi i postane blago zlatan.

Dok se sendviči peku, u manji tiganj sipajte ulje tako da pokrije površinu tiganja. Stavite tiganj na tihu vatru i čekajte par minuta da se ulje tek zagreje ali da bude mlako. U to razbijte jaja i ostavite na najtišoj vatri da se polako peku. Kada se malo zagrejalo ulje, uzmite kašiku i polivajte belanca toplim uljem kako bi se gornji deo jajeta ispekao u slično vreme kada i donji. Radite to sve dok se belanca ne ispeku. Skinite sa vatre i prebacite u tanjir.

Sendviče izvadite iz rerne i poslužite ih na tanjiru sa pečenim jajetom smeštenim odozgo.

Sastojci:

1 Dobro Jutro sa mlekom
350ml mleka
1 kašika brašna
1 kašičica Dijamant senfa
so i biber po ukusu
12 parčadi tost hleba
150g Gauda sira (narendanog)
100g salame ili kuvane šunke
4 jajeta
Dijamant ulje

Kako izgleda vaše Dobro jutro?

Izvor:

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *