Građani SAD danas biraju predsednika, Bajden favorit, ali Trampa ne treba otpisivati – Svet

Građani SAD danas biraju predsednika, Bajden favorit, ali Trampa ne treba otpisivati 1Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Koristeći ublažavanje propisa zbog pandemije korona virusa, na izborima je unapred glasalo više od 95 miliona Amerikanaca, od kojih više od 60 miliona putem pošte. Savezne države su postavile različite rokove za slanje popunjenih glasačkih listića, što bi, u slučaju neizvesne trke, moglo da dovede do toga da pobednik ne bude poznat u izbornoj noći.

Da li ćemo u izbornoj noći dobiti pobednika ili ne, trebalo bi da se zna do srede u 5.00 po centralnoevropskom vremenu. Ako pobednik bude poznat, to će gotovo izvesno biti Bajden, a ako ne bude poznat, zbog tesnog rezultata, ishod se najranije može očekivati u četvrtak ili petak.

Izborni sistem SAD je jedinstven, pošto ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji „skupi“ najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.

Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

Na današnjim izborima, pobednik je takoreći već poznat u 37 od 50 saveznih država u kojima je biračko telo čvrsto naklonjeno Trampu ili Bajdenu, bivšem potpredsedniku SAD (2009-2017) i dugogodišnjem senatoru.

U izbornoj noći u fokusu će biti preostalih 13 u kojima je moguća pobeda oba kandidata, zbog čega se nazivaju „kolebljive države“ (swing states).

To su Teksas (38 elektora), Florida (29), Pensilvanija (20), Ohajo (18), Džordžija (16), Mičigen (16), Severna Karolina (15), Arizona (11), Viskonsin (10), Minesota (10), Nevada (6), Ajova (6) i Nju Hempšir (4).

Da bi ostao u Beloj kući, Tramp mora da pobedi u svim „kolebljivim državama“ u kojima je, prema anketama i kladionicama, ili izjednačen s Bajdenom (Florida, Severna Karolina, Arizona) ili je favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija), ali uz to mora da zadrži i dve od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin) ili jednu od njih pod uslovom da nije Viskonsin.

Bajden, da bi postao predsednik, uz očekivane pobede u Nevadi, Minesoti i Nju Hempširu, gde važi za favorita, mora da osvoji i Pensilvaniju i Mičigen i Viskonsin, gde mu i ankete i kladionice takođe daju jasnu prednost.

Presudna država, kao i uvek kada je trka neizvesna, mogla bi da bude Florida. Ako Bajden osvoji Floridu, njegova pobeda na izborima je gotovo izvesna, dok je Trampu ta država potrebna za ostanak u trci.

Uz Floridu, u žiži će biti i Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, države koje su presudile izbore 2016. godine. Iako je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton u sve tri bila izrazit favorit, Tramp je u svakoj pobedio sa manje od jedan odsto razlike.

Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden dobili po 269 elektora.

Prema istraživanjima javnog mnjenja i relevantnim portalima, verovatnoća da će Bajden pobediti Trampa kreće se između 80 i 95 odsto. Kladionice, koje predviđanja zasnivaju i na uplatama igrača, daju manju verovatnoću pobedi Bajdena, oko 65 odsto.

Najveća mana instituta elektorskog koledža je mogućnost da izbore izgubi predsednički kandidat koji osvoji više glasova na nivou cele zemlje. To se dogodilo tri puta u 19. veku, zatim 2000. i na prethodnim izborima 2016. godine, kada je Klinton dobila oko tri miliona glasova više od Trampa na nivou cele države, ali ne i većinu elektora.

Uoči svakih neizvesnih izbora u SAD, postoji bojazan da pojedini elektori na elektorskom koledžu neće glasati u skladu s voljom većine savezne države koja ih je izabrala, odnosno da neće glasati za kandidate koje predstavljaju.

Takvi „neverni elektori“ do sada nisu imali uticaja na konačan ishod, ali ih je na prethodnim predsedničkim izborima 2016. godine bilo više nego ikada ranije, čak sedam. Dva su „izdala“ Trampa, a pet Hilari Klinton.

Ovogodišnju predizbornu kampanju obeležila je tema pandemije korona virusa.

Tramp, protivnik restriktivnih mera i zatvaranja ekonomije, često umanjuje značaj pandemije, tvrdi da će ona „nestati“ i da u njegovom pristupu nije bilo grešaka. Na njegovim masovnim skupovima retko ko nosi masku ili drži distancu.

Bajden konstantno optužuje Trampa za katastrofalno upravljanje zdravstvenom krizom koja je u SAD odnela više od 236.000 života i obećava oštre mere protiv epidemije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

 





Izvor: danas.rs

The post Građani SAD danas biraju predsednika, Bajden favorit, ali Trampa ne treba otpisivati – Svet appeared first on SANDZAKLIVE.COM – Najuticajniji portal u Sandžaku..

Izvor: Sandzaklive

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *